Liberalno Demokratska Partija - Opštinski odbor Čukarica

Egzistencija riznice ljudskih doživljaja i iskustava

Građevina jeste, i uvek je u središtu i predmet je višestrukog simbolizma, naročito u posleratno doba. Građenje i čišćenje Beograda, ima ili valja inkorporirati u novi život “Beograđana”. Ne želim da zvučim zlobno, ali u tom Vašem predstavljanju rada u Skupštini grada Beograda, nigde niste spomenuli realizovane projekte iz oblasti kulture.  
Znate, kada kao stranac dolazite u velegrad, osim onoga  gde ćete prenoćiti, pitanje koje sledi je: “Šta ovde sve ima?” Gle, ima 20 novih vrtića!!! Grade se mostovi a “pregovara se i o  Metrou!!!
Ovde ne mogu a da ne spomenem događaj na tu temu, a tiče se Ser Bryan Ferry-a i njegovog prvog boravka u Beogradu. Posle koncerta poželeo je da prošeta gradom. Pratioci i poznavaoci lika i dela dotičnog engleskog gospodina, našli su se u nezavidnoj situaciji kada je izrazio želju prvo vidi Gradski muzej!! Uzaludno su pokušavali da mu objasne, prolazeći pored muzeja, da postoji naravno Muzej grada Beograda, sa zavidnim zbirkama, ali ne postoji i sama Zgrada muzeja gde to može da se izloži i vidi. U ruci je držao monografiju muzeja i ništa mu nije bilo jasno. Možda je zahvaljujući bar toj fantastičnoj monogafiji pomislio da je i on kao i Nacionalni muzej u fazi rekonstrukcije!!! Pored njega su bili znalci ali šta ćemo sa onim strancima, poslovnim ljudima, koji nas vide kao jednu asfaltiiranu Guču.        
Zaključak je jasan! Grad na čijem ste Vi čelu, nema svoj muzej – preko potreban instrument urbane kulture. Grad ima zbirke i muzejske radnike, tvz. kustose, koji sede zajedno sa eksponatima i uglavnom su članovi sindikata, nezadovoljni platom i uslovima rada i uopšte svojim životom. Između sebe se glođu i mire, i dodeljuju viša zvanja i čekaju penziju. Kadrovska uprava Sekretarijata za kulturu ih pravno tretira kao činovnike uprave. Zavide pozorišnim radnicima kojima je bila naklonjena bivša gradska vlast.
Složićete se da bismo napravili kakvu – takvu sistematizaciju značajnih mesta, spomenika i građevina grada Beograda, u tome nam ne može pomoći TOB i tako nas svrstati u značajan grad u regionu. Kao što ste uspeli sa “republikom” da  utvrdite i podelite nadležnosti u vezi gradskih mostova i gradskih železničkih pruga (višedecenijske sporove republike i grada), omogućite da se potpisani Ugovor sa Vojskom realizuje i zgrada u Resavskoj ne samo formalno, nego i da stvarno postane vlasništvo MGB.
Radi kristalizacije kulture (umetnosti, nauke, arhitekture, arheologije i sl.) na teritoriji našeg Megapolisa i radi racionalnog utvrđivanja kulturnih sistema postojećih ustanova i ljudi koji rade u njima, neophodno je zahtevati od zaposlenih u samom Sekretarijatu da Vam naprave popis tih famoznih 36 ustanova kulture u gradu i zaposlenih, a onda prioritetno i ozbiljno krenuti  u reformu kulturnog sistema grada Beograda, sa saradnicima koje ste okupili i koji su se pokazali, naravno kao i Vi kao ozbiljni igrači! U preokret gradskih ustanova kulture!!! Od Vas zavisi!!!
Velegraski kulturni poredak ne može da čeka viši razvoj, dok se sve ulice ne osvetle i asfatiraju, kupe mašine za skidanje žvakaćih guma sa trotoara…i sl.!!!

Natasa Dj.

Ljubav!
Kakvo ljudsko iskustvo! Kako se malo bavimo ovom temom. Da li sva veličanstvena književna dela koja su napisana i posvećena ljubavi ostaju u policama? Veliki romani, drame, poeme. Pisma velikih pisaca, koji su takođe bili zaljubljeni, i od čijeg drhtaja su nastajala strasna pesnička dela,  gde god ima čoveka. I umesto da se  za prikaz tih iskonskih osećanja tela i duše koriste već priznati pesnički tekstovi, nama i našoj deci nudi se trivijalan vid umetnosti. Da li smo dozvolili netalentovanim i neobrazovanim scenaristima da definisu najznačajnije ljudsko iskustvo na jedan krajnje banalan način?
Ukidanje emocija
U udarnim knjižarama sve manje dela pesnika, filozofa, sve više naslovi koji od ljudi prave mašine i usamljene i nesrećne ljude. Ukidanje emocija. Ernesto Sabato je negde napisao da je „čovek na prvom mestu emotivno, a na drugom mestu intelektualno biće. Čovek prvo oseća svet, a zatim o njemu razmišlja, ili  bolje rečeno, umetnost prethodi filozofiji, poezija prethodi logičnoj misli.
Iskonska potreba
Da li je danas muškarcu čak uskraćena i iskonska potreba da ženu odmerava pogledom, dok se ljupko giba? Da, to se nekada i kažnjava i to mu možda može ugroziti i karjeru. Muškarac se sve više sputava, a žena više razotkriva i tako nestaje romantike i spontanosti  za kojom svi žudimo. Udvaranje, stidljivost i  pristojnost kao da više ne postoje i smatraju  se starim i zaostalim načinom ophođenja između muškarca i žene.
Žene svojim oblačenjem samo nagovaraju na nešto brzo i besplatno, ali ne podstiču ona najdublja osećanja. Uniformisanost i moderna kostimografija od većine, današnjih žene stvara  podstrekača požude kakvu viđamo u starim vesternima. Epilog: uvek se oženi onom koja mu izrodi decu, uglavnom bez ljubavi. Takva ljubav sada vlada svetom u ekonomskoj borbi. 
Osetljivost na lepotu
Medijski nas odavno uče da umetnost, lepota življenja i pristojnost imaju veze samo sa onim društvima, sredinama i porodicama gde ima ekonomskog viška. Kada nema gladi čulnost poraste i preliva se u osećanje lepote. Osetljivost za lepotu nemaju gladni i oni manje gladni. Čini mi se da je to obrazac koji smo prihvatili jer se takav  provlači kroz moderne scenarije svih vidova medijskih instrumenata. Kako se svako biće odaziva na poziv lepote na različite načine, postoji teorija da su deca neosetljiva na lepotu, i da ih mi vaspitavamo da je uočavaju. Ako je tako, mediji danas nas smatraju decom i oni imaju tu misiju vaspitavanja – da kroz svoje programe agresivno nameću nakaradni odnos prema lepome i moralu. Uglavnom smo zgroženi i nemoćni pred tom činjenicom.
Sami sa sobom bez medija
Zar treba da budeš bogat da bi osetio radost pri čitanju stihova ili tekstova pisanih ko zna iz kog doba? Naravno da ne!! Nadahnuti se lepotom umetničkog stvaralaštva je vrlo jednostavno. Stojiš pred slikom i osećaš snagu prirode ili lepotu nepoznate žene, ili prelistavaš monografiju ili preslušavaš neko muzičko delo ili ... toliko toga. I upravo u tom veličanstvenom divljenju, pred nekim umetničkim delom, zaboraviš na trenutak svoj mučni svakodnevni život - pa će sve u nama i u našem detetu postati lepo.
Književna dela i pozorište kao oslonac
Samo koliko je književnih dela  koja su promenila odnos muža i žene. Zar Ibzen nije od infantilne, lakomislene Nore napravio emancipovanu i samosvesnu ženu koja odlazi i odbacuje život koji je guši? Davno smo se složili da nijedan pokret žena, nijedna moderna ekspanzija, nije kao Ibzen  - učinila da prodre u tanana osećanja jedne napaćene ženske duše i da utiče na žene voljom snage  i menja sliku  o ženi kao ravnopravnom biću.
Time i završavam ovo površno razglabanje koje me ozbiljno muči. Mislite o tome...

Natasa Dj.