|
Ma koliko ja volela proleće, sa prvim sunčanim danima obuzme me neka blaga jeza, izazvana sećanjem ali i strahom od toga šta nam novo proleće u Srbiji donosi. Ni ove godine nije drugačije, samo što nam snažni grč od udara SEKE briše sećanja na neka stara proleća. Neka sećanja, ipak, ne mogu da izblede. Tako je juče izrečena presuda Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu za zločin u Suvoj Reci, još jednom potsetila na malo poznate događaje, tog proleća 1999.
Presudom su četvorica bivših policajaca osuđena na ukupno 68 godina zatvora za ubistvo 50 albanskih civila (starosti od 1 do 100 godina) u Suvoj Reci a trojica optuženih (uključujući i prvooptuženog Mitrovića) oslobođena su optužbi, jer Veće nije našlo dokaze o njihovoj odgovornosti. To i ne čudi jer vremenska distanca istragu u predmetima za ratne zločine čini gotovo nemogućom misijom a ovaj predmet pratila je i posebna atmosfera, s obzirom da su ključni svedoci bili upravo pripadnici MUP-a...
O presudi i njenoj pravičnosti ne bi trebalo mnogo govoriti, jer sledi žalbeni postupak, i treba sačekati njegov ishod. Ono što zavređuje posebnu pažnju je izjava najuspešnijeg ministra u Vladi i njenog potpredsednika, Ivice Dačića, da su policajci i vojnici koji su učestvovali u odbrani zemlje bili na to primorani, jer je zemlja bila napadnuta (?!). “Oni su izvršavali naređenja i samim tim oni nemaju razloga da strahuju da će neko od njih biti optužen za činjenje ratnih zločina. Ako je neko zaista činio ratne zločine, taj treba da odgovara, a da li je bilo takvih slučajeva, na sudu i tužilaštvu je da to istraže”, kaže Dačić. Fair enough. Dakle, ostaje pitanje ko je naredio da se izvrši svirepi zločin u suvoj Reci? Ko je tog 26. marta 1999. naredio napad na civilno stanovništvo? Ko je naredio pljačkanje njihove imovine? Ko je naredio razdvajanje muškaraca, žena i dece? Ko je naredio spaljivanje leševa ubijenih? Ko je naredio bacanje bombi u dvorište gde su preživeli pokušali da se sklone bežeći od rafalne paljbe? Ko je naredio da se oni koji su preživeli bombaški napad još jednom „overe“ pucnjima iz automatskih pušaka? Ko je naredio da se beživotna tela u hladnjačama prevezu u Batajnicu?...
Čini se da ćemo to teško saznati. Ako su zločin zaista naredili i organizovali četvorica osuđenih bivših policajaca, njihov tadašnji uticaj u strukturi MUP-a mora da je bio impresivan, jer najviši po rangu među njima bio je pomoćnik komandira stanice policije! Ako je to učinio Slobodan Milošević (kome se u Hagu takođe sudilo za ovaj događaj), ta je tajna duboko zakopana... Ko nam onda ostaje? Milutinović – srećno oslobođen i dočekan. Lazarević? Lukić? Ma da... Možemo samo da nagađamo, a za to vreme, svaki dan bez saznanja ko je odgovoran za njihove tragedije, za porodice žrtava znači ponovno ubistvo njihovih najbližih.
Isto je i sa porodicama poginulih radnika RTS-a.
Dok mnogi od nas za prošlost nemaju više vremena, sluha ili snage, zločinci mirno žive, rade, a mnogi i uspešno napreduju. Vreme nas otupljuje, daje neke nove izazove, i ubija volju za odgovorima od kojih zavisi naš stvarni preobražaj i napredak. A život u zemlji koja te odgovore krije, ili ne želi da sazna, nije ništa više do farse. Ko želi tako da živi? Ana Toskic
|
