Liberalno Demokratska Partija - Opštinski odbor Čukarica

Potpuna je zabluda, da je Srbija, u svim državnim oblicima  čiji se sastavni deo bila, oduvek bila ili je težila da bude nezavisna i neutralna u vojno bezbednosnom smislu. Naprotiv, okolnosti i konstalacija snaga u svetu, kao i me?unarodne prilike, oduvek su prisiljavale malu državu, na nestabilnom podru?iju na granici dve civilizacije, da traži saveznike u susedima ili velikim silama kako bi uspela da opstane u nastojanjima osvaja?a i svetskih sila da dominiraju i kontrolišu situaciju na ovim prostorima.

Prvi oblici saradnje Srbije (u sastavu SFRJ) sa NATO, sežu u po?etak pedeseth godina prošlog veka. Nakon objave rezolucije Inforbiroa, 1948. godine i prekida odnosa sa SSSR, tadašnja država formirala je Tre?i balkanski pakt, zajedno sa grškom i turskom, i na taj na?in uspostavila formalni savez sa nekim ?lanicama Alijanse. Jugoslavija je 1951. godine pristupila ameri?kom Programu pomo?i za uzajamnu odbranu, kroz koji je dobila zna?ajnu pomo? u naoružanju uklju?uju?i i borbene avione i tenkove. To je podrazumevalo i obuku i školovanje pripadnika JNA u državama ?lanicama NATO. Me?utim posle smrti Staljina, dolazi do kraha ove politike i ova saradnja se zvani?no smanjuje, a država traži saveznike na drugim stranama sveta i drugim kontinentima. Koristi od ovih kasnijih partnerstava videli smo kolike su bile prilikom raspada SFRJ.

Prvi program saradnje između Srbije i NATO

Državna zajednica SCG podnela je, juna 2003. godine, zvani?an zahtev NATO za prijem u program Partnerstvo za mir. Zbog ocene o nedovoljnoj saradnji sa Me?unarodnim sudom u Hagu, Srbiji nije upu?en poziv za pristupanje i, umesto toga, NATO je pokrenuo poseban program za SCG: Prilago?eni program saradnje (Tailored Cooperation Programme, TCP).

Program je sprovo?en u tri ciklusa. Nadležni za sprovo?enje su bili Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane.

U toku prvog ciklusa, 2003-2004. godine, program jeobuhvatio simboli?an broj aktivnosti kao što su: seminari, konferencije i kursevi u NATO školi. Istanbulski samit NATO, 2004. godine doneo je neke promene u sklopu usmeravanja saradnje u okviru Partnerstva za mir. Tada su delomi?no otvorene pojedine inicijative (Akcioni plan partnerstva protiv terorizma, PAP-T; Radni plan evroatlanskog partnerstva, EAPWP) i prema SCG.

Drugi ciklus, 2005. godine, doneo je pove?anje broja kurseva u NATO i posmatra?ki status na odre?enom broju vojnih vežbi., klju?nih za upoznavanje sa strukturom NATO i njegovim standardima.

Tre?i ciklus, 2006. godine, donosi redefiniciju mehanizama saradnje i formira se Grupa SCG-NATO za reformu odbrane što predstavlja novi pristup i menja odnos izme?u vojne i civilne strukture sistema odbrane. U tom vremenu Vojska SCG (i Srbije 2007. godine) u?estvuje na nekoliko vojnih vežbi sa oružanim snagama država ?lanica NATO.

Grupa Srbija – NATO za reformu odbrane

Inicijativu za uspostavljanje Grupe za reformu odbrane( Defence Reform Group, DRG), kao zajedni?kog tela MO i NATO, pokrenula je Kraljevina Norveška.Nakon višemese?nih konsultacija u NATO, i to kroz Politi?ki komitet i Politi?ko- vojni nadzorni komitet Partnerstva za mir, formiran je novi, jedinstveni mehanizam saradnje izme?u Srbije i NATO, kakav Alijansa nije razvila ni sa jednom drugom državom.

Ubrzane reforme sistema odbrane, kao cilj, presudno su uticale na uspostavljanje ovog mehanizma. Pred grupu su postavljeni slede?i zadaci:

- ubrzavanje i podrška reformi sistema odbrane,

- podsticanje me?uresorne saradnje, sa ciljem bolje koordinacijei komunikacije u vezi sa vizijom razvoja,

- uvo?enje modela projektno orjentisanog pristupa reformi,

- podsticanje ?lanica NATO da bolje koordinišu bilateralne aktivnosti u podršci reformi sistema odbrane, i

- priprema srbije i CG za angažovanje u Partnerstvu za mir.

Nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, juna 2006. godine Grupa je nastavila sa radom,a organizaciona struktura grupe pretrpela je samo neznatne izmene. Postoje?u strukturu ?ine:

· Dva kopredsedavaju?a (pomo?nik ministra odbrane RS za politiku odbrane i direktor Direkcije za planiranje NATO),

· Koordinacioni tim (rukovodstvo MO RS),

· Radni stolovi (izvršni deo Grupe, koji izra?uje projekte),

· Izvršni koordinator i kancelarija Grupe (nadzorna i administrativna podrška stalnom funkcinisanju), i

· Tim za ocenjivanje projekta MO (stru?na verifikacija izra?enih projekata).

Najzad, jedan od zadataka Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane je i priprema Srbije za angažovanje u Partnerstvu za mir. U me?uvremenu, Srbija je pristupila ovom programu, što uslovljava izvesne promene u obimu i na?inu budu?eg rada Grupe.

Sporazum o tranzitnim aranžmanima

Povod za pokretanje pregovora o zaklju?enju Sporazuma o tranzitnim aranžmanima NATO snaga preko teritorije Srbije i Crne Gore (eng. Agreement on Transit Arrangements), u toku 2004. godine, bio je prisustvo snaga NATO angažovanih u mirovnim operacijama u neposrednom okruženju tadašnje državne zajednice. Stoga, konstruktivna uloga Srbije i Crne Gore u sprovo?enju Dejtonskog sporazuma i Rezolucije 1244, sa jedne strane, i potreba NATO za pravnim regulisanjem tranzita svojih trupa, najkra?im rutama preko teritorije Srbije i Crne Gore, sa druge strane, stvorili su obostrani interes za zaklju?enje ovakvog sporazuma. Sporazum o tranzitnim aranžmanima potpisan je od strane ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i generalnog sekretara NATO 18. jula 2005. godine u Beogradu.

Sporazum je ratifikovan u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, 4. novembra 2005. godine.

Navedenim sporazumom utvr?uje se status snaga NATO, kao i država koje doprinose operacijama, prilikom tranzita preko teritorije Srbije i Crne Gore, a u cilju obavljanja mirovnih operacija u regionu Balkana. Po svom sadržaju veoma je sli?an standardizovanom Sporazumu o statusu snaga (SOFA), koji zaklju?uju države ?lanice NATO i Partnerstva za mir, za potrebe održavanja zajedni?kih vojnih vežbi I obuke. Me?utim, za razliku od SOFA, ovaj sporazum ne predvi?a privremeno stacioniranje snaga, ve? isklju?ivo njihov tranzit.

Iako je Sporazum zaklju?en 2005. godine, još uvek nije u operativnoj primeni. Nisu usaglašeni i zaklju?eni neophodni Dodatni aranžmani, koji utvr?uju na?ine i tehni?ke detalje prakti?ne implementacije odredbi Sporazuma. Ovi aneksi bi, izme?u ostalog, trebalo da definišu i institucije odgovorne za sprovo?enje Sporazuma, i to tako da za Srbiju to bude Generalštab Vojske Srbije, a za Alijansu, Komanda združenih snaga NATO u Napulju.

NATO vojna kancelarija za vezu

Zaklju?eni Sporazum o tranzitnim aranžmanima izme?u Srbije i Crne Gore i NATO, kao I po?etak rada Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, nametnuli su potrebu za ja?anjem direktnih institucionalnih veza izme?u Srbije i Alijanse. Na osnovu zaklju?enog sporazuma izme?u Ministarstva odbrane Republike Srbije i NATO, otvorena je u Beogradu, 18. decembra 2006. godine, NATO vojna kancelarija za vezu (eng. NATO Military Liaison Office, MLO), u zgradi Ministarstva odbrane.

U liniji subordinacije u NATO, za funkcionisanje Vojne kancelarije u Beogradu odgovorna je Komanda združenih snaga NATO u Napulju. Nadležnosti Kancelarije su: implementacija Sporazuma o tranzitnim aranžmanima, pružanje podrške snagama NATO i EU (EUFOR) angažovanim u regionu, podrška radu Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, saradnja u oblasti javne diplomatije, kao i drugi dodatni zadaci koje odobri Severnoatlantski savet.

Saradnja Vojske Srbije i Me?unarodnih snaga na Kosovu i Metohiji (KFOR)

Tokom 2001. i 2002. godine, uspostavljena je direktna saradnja na terenu izme?u tadašnje Vojske Jugoslavije i snaga KFOR, i od tada je u stalnom usponu. Zahvaljuju?i izgradnji poverenja na novim osnovama, od 2001. godine, kao i zajedni?kom opredeljenju za rešavanje tadašnje krize na jugu Srbije, NATO je postepeno ukinuo ograni?enje prisustva snaga bezbednosti Srbije, u svim sektorima Kopnene zone bezbednosti.

Komandni nivo saradnje ostvaruje se izme?u komandanta brigada Vojske Srbije i komandanata multinacionalnih takti?kih snaga KFOR; koordinaciona saradnja se ostvaruje na nivou tima kopnenih snaga Vojske Srbije i JIC multinacionalnih snaga, dok na lokalnom nivou komuniciraju oficiri za vezu jedinica multinacionalnih takti?kih snaga i oficiri za vezu brigada.

Zna?ajan vid saradnje predstavljaju jednovremene patrole snaga Vojske Srbije i KFOR

Poverila?ki fond Partnerstva za mir

Uz Prilago?eni program saradnje, doprinos Alijanse reformi sistema odbrane u Srbiji, svakako se ogledao i u poverila?kim fondovima Partnerstva za mir. Naime, do sada, pokrenuta su dva takva fonda za Srbiju, i to: po?etkom 2005. godine, fond namenjen uništavanju zaliha protivpešadijskih mina (koji je uspešno završen), i po?etkom 2006. godine, fond namenjen podršci programu prekvalifikacije viška vojnog kadra.

Parlamentarna skupština NATO

U maju 2002. godine, nakon odluke Savezne vlade SR Jugoslavije, o pokretanju procesa pristupanja programu Partnerstvo za mir, SR Jugoslavija je dobila status posmatra?a u Parlamentarnoj skupštini NATO (eng. NATO PA). Nakon prijema Srbije u program Partnerstvo za mir, stvorili su se uslovi da se promeni njen status u okviru ove institucije. Tako je, na prole?nom zasedanju NATO PA na Maderi (Portugal), maja 2007. godine, Srbiji odobren status pridruženog ?lana. Od tada, Delegaciju Narodne skupštine Republike Srbije u NATO PA ?ini 5 poslanika (uz 5 zamenika).

Prvi put u tom statusu delegacija Srbije, u?estvovala je na 53. godišnjem zasedanju NATO PA, u Rejkjaviku (Island), oktobra 2007. godine. Kao pridruženi ?lan, Srbija može da u?estvuje u radu komiteta i podkomiteta, kao i plenarnim sesijama. Na plenarnim sesijama NATO PA, delegacija Srbije može predlagati rezolucije i amandmane na rezolucije. Me?utim, u sadašnjem statusu, delegacija Srbije ne može glasati o izveštajima, rezolucijama, ili u?estvovati u izboru rukovodstva NATO PA. Osim toga, Srbija nema obavezu da upla?uje u budžet ove institucije.

Sporazum o bezbednosti informacija sa NATO

Iako je Srbija, ?ak i pre pristupanja Partnerstvu za mir, ostvarivala saradnju sa NATO, preko Prilago?enog programa saradnje i Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, veliki deo korisnih informacija ostao je nedostupan Srbiji, zbog bezbednosne klasifikacije u NATO. Naime, odgovaraju?i bilateralni sporazum, koji me?usobno garantuje minimum neophodnih standarda zaštite razmenjenih podataka, upravo omogu?ava pristup državnih organa Srbije podacima ozna?enim odre?enim stepenom tajnosti, u NATO.

Vrsta i kvalitet informacija, koje zaklju?enje ovog sporazuma ?ini dostupnim, predstavlja, izme?u ostalog, zna?ajnu podršku efikasnosti procesa reforme sistema odbrane Republike Srbije. Veoma je važno naglasiti da Sporazum ne obavezuje strane da razmenjuju informacije, ve? isklju?ivo utvr?uje kodeks ponašanja (na?ine zaštite, distribucije i ?uvanja) u slu?ajevima kada do razmene podataka do?e.

Sporazum o bezbednosti informacija tipski je ugovor koji je do sada, sa NATO, zaklju?ilo preko 90 država i me?unarodnih organizacija. Me?u njima su: UN, EU, OEBS, Ruska federacija, Ukrajina, ostale države Partnerstva za mir, države Mediteranskog dijaloga, Australija, itd.

Nebojša Šarenac

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -velièina-siæušnomaloosrednjevelikoogromno
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."