|
Ljubav!
Kakvo ljudsko iskustvo! Kako se malo bavimo ovom temom. Da li sva veličanstvena književna dela koja su napisana i posvećena ljubavi ostaju u policama? Veliki romani, drame, poeme. Pisma velikih pisaca, koji su takođe bili zaljubljeni, i od čijeg drhtaja su nastajala strasna pesnička dela, gde god ima čoveka. I umesto da se za prikaz tih iskonskih osećanja tela i duše koriste već priznati pesnički tekstovi, nama i našoj deci nudi se trivijalan vid umetnosti. Da li smo dozvolili netalentovanim i neobrazovanim scenaristima da definisu najznačajnije ljudsko iskustvo na jedan krajnje banalan način?
Ukidanje emocija
U udarnim knjižarama sve manje dela pesnika, filozofa, sve više naslovi koji od ljudi prave mašine i usamljene i nesrećne ljude. Ukidanje emocija. Ernesto Sabato je negde napisao da je „čovek na prvom mestu emotivno, a na drugom mestu intelektualno biće. Čovek prvo oseća svet, a zatim o njemu razmišlja, ili bolje rečeno, umetnost prethodi filozofiji, poezija prethodi logičnoj misli.
Iskonska potreba
Da li je danas muškarcu čak uskraćena i iskonska potreba da ženu odmerava pogledom, dok se ljupko giba? Da, to se nekada i kažnjava i to mu možda može ugroziti i karjeru. Muškarac se sve više sputava, a žena više razotkriva i tako nestaje romantike i spontanosti za kojom svi žudimo. Udvaranje, stidljivost i pristojnost kao da više ne postoje i smatraju se starim i zaostalim načinom ophođenja između muškarca i žene.
Žene svojim oblačenjem samo nagovaraju na nešto brzo i besplatno, ali ne podstiču ona najdublja osećanja. Uniformisanost i moderna kostimografija od većine, današnjih žene stvara podstrekača požude kakvu viđamo u starim vesternima. Epilog: uvek se oženi onom koja mu izrodi decu, uglavnom bez ljubavi. Takva ljubav sada vlada svetom u ekonomskoj borbi.
Osetljivost na lepotu
Medijski nas odavno uče da umetnost, lepota življenja i pristojnost imaju veze samo sa onim društvima, sredinama i porodicama gde ima ekonomskog viška. Kada nema gladi čulnost poraste i preliva se u osećanje lepote. Osetljivost za lepotu nemaju gladni i oni manje gladni. Čini mi se da je to obrazac koji smo prihvatili jer se takav provlači kroz moderne scenarije svih vidova medijskih instrumenata. Kako se svako biće odaziva na poziv lepote na različite načine, postoji teorija da su deca neosetljiva na lepotu, i da ih mi vaspitavamo da je uočavaju. Ako je tako, mediji danas nas smatraju decom i oni imaju tu misiju vaspitavanja – da kroz svoje programe agresivno nameću nakaradni odnos prema lepome i moralu. Uglavnom smo zgroženi i nemoćni pred tom činjenicom.
Sami sa sobom bez medija
Zar treba da budeš bogat da bi osetio radost pri čitanju stihova ili tekstova pisanih ko zna iz kog doba? Naravno da ne!! Nadahnuti se lepotom umetničkog stvaralaštva je vrlo jednostavno. Stojiš pred slikom i osećaš snagu prirode ili lepotu nepoznate žene, ili prelistavaš monografiju ili preslušavaš neko muzičko delo ili ... toliko toga. I upravo u tom veličanstvenom divljenju, pred nekim umetničkim delom, zaboraviš na trenutak svoj mučni svakodnevni život - pa će sve u nama i u našem detetu postati lepo.
Književna dela i pozorište kao oslonac
Samo koliko je književnih dela koja su promenila odnos muža i žene. Zar Ibzen nije od infantilne, lakomislene Nore napravio emancipovanu i samosvesnu ženu koja odlazi i odbacuje život koji je guši? Davno smo se složili da nijedan pokret žena, nijedna moderna ekspanzija, nije kao Ibzen - učinila da prodre u tanana osećanja jedne napaćene ženske duše i da utiče na žene voljom snage i menja sliku o ženi kao ravnopravnom biću.
Time i završavam ovo površno razglabanje koje me ozbiljno muči. Mislite o tome...
Natasa Dj.
|
