Odlično je što je postignut dogovor sa Evropom, oličenom u Venecijanskoj komisiji, da se otklone nedostaci i da se budućnost reformisanog pravosuđa zauvek osigura čvrstim i neosporivim rešenjima. LDP je gurao vladu da stupi u kontakt sa Evropom i konačno otvoreno objasni da su demokratski odnosi, evropska budućnost i vladavina prava nemogući dok se ne sredi haos u sudstvu. Naša obaveza je bila da pomognemo najhrabrijim sudijama i tužiocima, ljudima koji su na sebe preuzeli nezahvalnu ali neizbežnu obavezu da menjaju sistem, sprovodeći zakone koje su pisali drugi delovi države.

Kao što smo štitili Specijalni sud i Sud za ratne zločine kada su ih rušili svi, od Koštuničine vlade do kriminalnih krugova, tako smo i sada te iste sudije i tužioce, koji su u međuvremenu postali predstavnici pravosuđa u Visokom savetu sudstva i predsednici najvažniji sudova u zemlji, štitili od istih napadača koji su izgubili vlast, ali su zadržali uticaj u društvu. Između ostalog i zbog toga što 10 godina nije bilo prave reforme pravosuđa. U ponašanju vlade je, kao i u mnogim drugim slučajevima, do izražaja došla politika dobrih namera i loše realizacije. I kao i u tim drugim situacijama, LDP se angažovao kako bismo sprečili da loša realizacija, neodlučnost i pogrešni kompromisi unište ono što je u reformi bilo pozitivno, a toga je bilo najviše.

Za to vreme, na evropska pravila i vrednosti su se bezobrazno i neosnovano pozivali mnogi, a najviše oni u Srbiji koji preziru Evropu i koji se 10 godina grčevito bore protiv reda u pravosuđu, tražeći u održavanju statusa kvo zaštitu za sebe, svoje poslove, kriminalne veze, zavere, stalno skrivanje od pravde. Za budućnost Srbije su bili najopasniji baš ti koji su rušili reformu oglašavajući se kao Legijini dobošari. Učinilo im se da će uspeti ako koriste slabosti vlade koja je u reformu pravosuđa ambiciozno krenula, a onda se sakrila iza izabranih sudija i opredelila za ćutanje umesto jake i iskrene argumentacije svojih postupaka.

Nama je potrebno pošteno i nezavisno pravosuđe koje će biti servis građana, a ne ekspozitura partijske države. Suština je u jednostavnoj istini da pravosuđe nije funkcionisalo zato što ga je politika uništila. Zato je danas besmisleno da politika beži od svoje odgovornosti za njegovu drugačiju budućnost. Političari su dužni da kažu istinu društvu i pomognu da se izgradi najvažnija grana vlasti, bez koje ne možemo računati da ćemo ikada živeti u demokratskom poretku. To je veliki posao koji uopšte nije završen. Pre deset godina smo pobedili na izborima, ali nismo mogli da sami menjamo segmente države koji su bili nezavisni od volje građana. Pravosuđe je bilo izgrađeno na političkim dogovorima iz 90-ih godina koji su doveli do toga da na dvoje Miloševićevih sudija dolazi jedan Šešeljev. Takva kvota je bila deo njihovog koalicionog dogovora iz 1998. godine, zato je taj sistem morao da bude promenjen. Sada je dogovoren i poslednji korak sa Evropskom unijom i Venecijanskom komisijom u kojoj sede stručnjaci. Nama je to veoma važno, ne zbog toga što je EU neki tutor ili učitelj, nego zato što mi, kao ljudi i građani, imamo pravo da dobijemo onaj sistem koji se pokazao najfunkcionalnijim i najboljim.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -velièina-siæušnomaloosrednjevelikoogromno
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."