 Ro?en je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Gimnaziju je završio u Beogradu 1970. Studirao je filozofiju i 1974. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstancu. Govorio je da je studirao filozofiju dvadeset sati dnevno i da je istovremeno poha?ao studije istorije umetnosti, sociologije i ekonomije. Na prvom ?asu na Filozofskom fakultetu sukobio se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks ne da nije najve?i, ve? uopšte nije filozof. Drugi veliki i zna?ajniji sukob imao je s policijom zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji protiv komunista, zbog ?ega je sam putovao po celoj Jugoslaviji". Zbog tih aktivnosti bio je i osu?en, ?ak se i Vili Brant, nema?ki kancelar, zauzimao za njega pa se, umesto u zatvoru, našao u Nema?koj. Doktorirao je na tezi "Problemi utemeljenja kriti?ke teorije društva" kod Jirgena Habermasa. Bio je viši nau?ni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestrana?ka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Ve?u republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Napisao je slede?a dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država" i "Srbija ni na Istoku ni na Zapadu". Preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja novinskih prikaza. Nikada nije bio ?lan Saveza komunista. Ipak, politikom se bavio sve vreme, aktivno od 1989. kada je sa još 12 intelektualaca inicirao obnavljanje Demokratske stranke, a na Skupštini Stranke 1990. bio je jedan od osniva?a. Septembra 1990. je izabran za predsednika Izvršnog odbora, a onda, januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Za Demokratsku stranku je govorio da je kao preduze?e, nikako mesto za druženje, pojašnjavaju?i da svako u stranci mora da ima proizvod, "a to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup... i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je njime zadovoljan". Objašnjavao je ko može da bude politi?ar: "?ovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i ?vrst karakter, autoritet, da ume da prese?e, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nau?i da bi vodio jednu ozbiljnu stranku". Za gradona?elnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovi?em, 20. septembra 1996. osu?en je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preina?io je presudu i izrekao novu u kojoj je osu?en na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine. Ameri?ki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. uvrstio ga je me?u 14 vode?ih evropskih politi?ara tre?eg milenijuma. U junu 2000. ?in?i? je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima ?in?i? je izabran za poslanika u Ve?u republika Skupštine SRJ. Dobitnik je ugledne nema?ke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike. Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republi?kim parlamentarnim izborima u decembru 2000. ?in?i? je avgustu 2002. u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovo?enju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Isto?noj Evropi. Voleo je takmi?enja i provere. Bio je veoma strpljiv, obrazovan i pragmati?an. Trudio se da se ne ponavlja, birao bi jednu sliku, poruku, re?enicu i oko toga gradio pri?u. Priznavao je da nema pretenzija da kaže nešto epohalno, ali je smatrao da ?e ostati upam?en po velikim stvarima. Život nije mogao da zamisli bez ljudi jer ljudska komunikacija mu je bila potrebna kao uslov za proveru ideja i sposobnosti. Kod sebe je cenio spremnost da u?i i priznaje greške, kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih je cenio pouzdanost. Govorio je da nema poroka. Dr Zoran ?in?i? je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budu?nost. Zoran ?in?i? je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, k?erku Jovanu i sina Luku. Preuzeto sa www.zorandjindjic.org
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
RADIO PREOKRET!
Najnoviji blogovi
NOVOSTI - Najnoviji komentari
| ! PREOKRET JE BORBA ZA ŽIVOT U NOVOJ GODINI DRUGAČIJOJ OD STARE (1 komentara) četvrtak, 19 januar 2012 | |
| Informacije o JP Poslovni prostor (8 komentara) subota, 26 februar 2011 | |
| Izvestaj izborne komisije (1 komentara) ponedeljak, 28 jun 2010 | |
| Akcija omladine OO LDP ?ukarica (1 komentara) utorak, 23 mart 2010 | |
| Izabran novi zamenik menadzera (2 komentara) četvrtak, 18 mart 2010 |
BLOG - Najnoviji komentari
| Roditeljstvo kao roditeljski posao (2 komentara) četvrtak, 03 novembar 2011 | |
| ZOOLOŠKI VRT (4 komentara) nedelja, 14 februar 2010 | |
| IZ ŠUPLJEG U PRAZNO (3 komentara) petak, 18 septembar 2009 | |
| Ve? više od 10 godina se ?udim... (12 komentara) petak, 07 novembar 2008 | |
| Sedi,jedan! (2 komentara) petak, 07 novembar 2008 |
WEB LINKOVI
